Na to kako će se odvijati detetov razvoj veoma utiču dve dimenzije roditeljstva- toplina i roditeljski nadzor. Roditeljska toplina predstavlja stepen ljubavi, brižnosti i topline koja se detetu pruža, dok je roditeljski nadzor stepen kontrole, nadzora i discipline.  U skladu sa ovim dimenzijama, izdvajaju se različiti roditeljski stilovi od kojih svaki na različit način utiče na uspostavljanje odnosa sa detetom, na formiranje detetovih navika, kao i na ponašanje deteta u različitim situacijama. U nastavku teksta, govorićemo o autoritarnom, autoritativnom, popustljivom i ravnodušnom roditeljskom stilu.

Autoritarni vaspitni stil

Ovaj vaspitni stil karakterišu nizak stepen roditeljske topline i visok stepen roditeljskog nadzora. Roditelji koji koriste autoritarni vaspitni stil veoma su strogi i rigidni prema svojoj deci, zahtevaju visok stepen kontrole nad svojom decom, a često se koriste pretnjama i kaznom kao metodama u borbi protiv neuspeha ili neposlušnosti dece. Od ovih roditelja neretko se može čuti: “biće kako ja kažem”, “ja ovde naređujem” i sl. Ovi roditelji najčešće donose odluke umesto deteta, ne uvažavaju stavove i potrebe dece, već reaguju iz ličnih potreba i uverenja. Roditelji kod kojih se uočava da pribegavaju nasilju nad decom najčešće pripadaju ovoj grupi.

Deca koja su vaspitavana na ovaj način mogu ispoljavati nisko samopouzdanje, neposlušnost, agresivnost i različite oblike poremećaja u ponašanju.

Popustljivi (permisivni) vaspitni stil

Ovaj vaspitni stil karakterišu visok stepen roditeljske topline i nizak stepen roditeljskog nadzora. Roditelji sa decom razvijaju prisan emocionalni odnos, puni su ljubavi, razumevanja i brige za svoje dete, ali retko postavljaju ograničenja. Deca imaju svu slobodu, samostalno određuju pravila ponašanja i u tome su često vrlo zbunjena. Kako ne postoje jasna pravila o tome šta se sme, a šta ne, deca se često osećaju zbunjeno, a na povremene zabrane reaguju vrlo impulsivno. Ovi roditelji često dozvoljavaju da donosi važne odluke, čak i kada dete razvojno nije spremno za to.

Deca koja su vaspitavana na ovaj način često pokazuju nezrelost u ponašanju, nizak nivo tolerancije na frustraciju, ispoljavaju teškoće u kontroli emocionalnih reakcija i skloni su impulsivnim reakcijama.

Ravnodušni roditeljski stil

Ovaj vaspitni stil karakterišu nizak stepen roditeljske topline i roditeljskog nadzora. Roditelji slabo pokazuju ljubav i toplinu, ali ni ne postavljaju jasne granice u vaspitanju. Ravnodušni sui  po pitanju detetovih odluka, niti pomažu detetu, niti se interesuju za stvari o kojima treba da odluči.

Često se stiče utisak da su takva deca prepuštena sama sebi i neretko ispoljavaju različite oblike poremećaja u ponašanju, neposlušnost, teško se adaptiraju na grupu i ne uspevaju da se prilagode igri sa drugom decom.

Autoritatativni roditeljski stil

Ovaj vaspitni stil opisuje se kao najpoželjniji, a karakterišu ga visok stepen roditeljske topline i roditeljskog nadzora. Roditelji svojoj deci svakodnevno pokazuju ljubav i brižnost, ali i na adekvatan način postavljaju granice. Ne suzdržavaju se da sa detetom podele emocije, pruže podršku i osnaže ga, ali od postavljenih ograničenja ne odustaju lako. Kada komuniciraju sa decom, pokazuju puno poštovanje i strpljenje, trudeći se da daju povratnu informaciju o tome da razumeju svoje dete i da brinu. Doslednost u reagovanju i ponašanju još je jedna dobra osobina ovih roditelja.

Deca čiji roditelji praktikuju ovaj vaspitni stil su samostalna, lako donose odluke, postižu dobre rezultate tokom školovanja, a retko ispoljavaju sklonost ka agresivnom ponašanju i korišćenju psihoaktivnih supstanci. Imaju rutinu, znaju tačno šta smeju, a šta ne smeju da rade i u tome se dobro osećaju.

Neretko se u praksi sreće da roditelji istog deteta imaju potpuno različite roditeljske stilove. Takva situacija predstavlja plodno tlo za nastanak različitih teškoća u odrastanju deteta- teškoće u sticanju navika,  učenju, ponašanju, u socijalnim relacijama sa drugom decom ili odraslima. Za pravilan razvoj deteta jako je važno da roditelji usklade roditeljske stilove. Kada roditelji detetu daju različite, kontradiktorne poruke, dete se može osećati konfuzno, pod pritiskom da izabere stranu, što se kasnije odražava na sveukupni razvoj i funkcionisanje. Osim toga, koristiti doslednost u vaspitanju, posebno je vežno, pogotovo zato što se i deca osećaju sigurnije i slobodnije kada su roditelji dosledni.

Roditelji su danas opterećeni velikom količinom informacija o najsavršenijem roditeljstvu-preko medija, ali i od svoje okoline. Osećaj neadekvatnosti dodatno smanjuje roditeljske kapacitete da se nosi sa teškoćama koje se svakodnevno usložnjavaju.

Važno je razumeti da ne postoji univerzalni i jedinstveni recept za pravilno postupanje-svakog roditelja odlikuju određene specifičnosti, kao i njegovo dete. Teškoće u vaspitanju deteta nisu retkost, iako je i danas to tema o kojoj se slabo javno govori. Ali teškoće se neće rešiti same od sebe ili nestati kao da nisu ni postojale.

Upravo zato, savetovanje sa stručnjacima (psiholozima, pedagozima, psihoterapeutima) može značajno olakšati roditeljstvo i pomoći roditeljima da se na lakši način izbore sa krizama.

Aleksandra Miladinović, psihološkinja i psihoterapeutkinja u edukaciji