Moje dete još ne zna da čita, pozajmićemo knjigu kada nauči.

Jedna od najčešćih zabluda roditelja u vezi sa čitanjem odnosi se na vreme kada treba uvesti knjige u svakodne aktivnosti. Deca obično nauče da samostalno čitaju između šeste i sedme godine, te bi, ako se vodimo mišlju da tada treba i početi da čita, značilo da se period najranijeg uzrasta potpuno preskoči. Do samostalnog usvajanja čitanja i pisanja roditelji imaju značajnu ulogu u stimulisanju svog deteta knjigom. Čitanje detetu ne utiče samo na razvoj koncentracije, već i na uspostavljanje emocionalnog odnosa sa roditeljima, vreme progovaranja, obogaćivanje rečnika, razvoj socijalne inteligencije i dr. Naravno, važno je odabrati pravu knjigu, knjigu koja je primerena uzrastu deteta. Zato je do prve godine značajno izabrati knjige sa ilustracijama, knjige "opipavanja", koje podstiču razvoj taktilne percepcije, knjige koje sadrže pojmove iz detetovog okruženja. Za pravilno usvajanje tih pojmova, posebno je važno izgovarati ih čisto i jasno, da bi dete na pravilan način razvijalo govor. Zato, mi čitanje preporučujemo od samog rođenja!

Moje dete je malo, neće razumeti to što mu čitam.

Kao što smo već napomenuli, odabir uzrasno primerene knjige je od velikog značaja. Pre pozajmljivanja i kupovine knjige, preporučuje se da se dobro informišete o sadržaju. Knjiga koja je neprimerena uzrastu deteta, može stvariti otpor prema čitanju, ne samo te knjige, već prema čitanju knjiga uopšte. Čitanje detetu od najranijeg uzrasta je veoma važno jer utiče na razvoj koncentracije i obogaćuje maštu, razumevanje teksta i fond reči. Zato, iako vam se čini da dete ne no što ste mu pročitali, čitanje ostavlja dugotrajne tragove, koji su od presudnog značaja za progovaranje i socijalnu interakciju. Na najranijem uzrastu, važno je naći pogodno mesto za čitanje, i sa detetom u krilu listati knjigu. Na ovaj način dete razvija motoriku pristiju i razgledajući slike bolje upoznaje realnost i povezuje sa onim što vi govorite.

Nemam vremena za čitanje, neka čita dete.

Od samog rođenja, dete je izloženo različitim spoljašnjim i unutrašnjim uticajima. Posmatrajući stvari i ljude oko sebe uči kako da reaguje, kako da se ponaša i kako da dobije ono što želi. Jedan od tipova učenja je i učenje po modelu-postoji model, uzor na koga se dete ugleda, radi to što ta osoba radi, ponavlja njene pokrete ili usvaja njene stavove, imitira i identifikuje se sa tom osobom. Kako su roditelji najznačajnije figure u detetovom životu na najranijem izrastu, veoma je važno da ih dete posmatra i u situacijama čitanja. Zato, ukoliko želite da Vaše dete čita, važno je da mu to pokažete i ličnim primerom.

Moje dete više voli da crta nego da čita knjige.

Ovo je rečenica koju takođe jako često čujemo od roditelja. Ove dve radnje nikako ne isključuju jedna drugu, a obe su u uskoj vezi s razvojem mašte i kretaivnosti. Čitanje obogaćuje maštu i olakšava stvaralaštvo, blo u književnom, likovnom ili drugom umetničkom izražavanju. Čitanje možete učiniti još zanimljivijim tako što ćete nakon čitanja knjige osmisliti likovnu igru (dati detetu zadatak da naslika ono što je slušalo, da naslika spomenute ili izmisli nove likove...). Na taj način nećete isključiti čitanje, već ćete aktivnost u kojoj dete i inače uživa učiniti još zanimljivijom.

Lakše nam je da mu/joj mi to pročitamo, nego da čita sam/a.

Sigurno. Ali ne postoji bolji način da se uvežba čitanje i pisanje od čitanja i pisanja. Strpljenje i podrška su dragocena podrška detetu u savladavanju ovih veština. Ako se dete okreće, vrti, nemirno sedi dok čita, ne mora da znači da mu se čitanje ne dopada. To može biti znak nesigurnosti i nelagodnosti zbog neuvežbanosti čitanja. Zato je važno da dete ne kritikujete i ne ubrzavate, jer ćete na taj način izazvati otpor i odustajanje.