Mentalno zdravlje je, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje sveukupnog kognitivnog, emocionalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo psihičkih poremećaja. Kad je mentalno zdrava, osoba može da ostvaruje sve svoje potencijale, da utiče na promene u svom okruženju, da se nosi sa stresnim situacijama i doprinosi zajednici.

Iako su razvojem nauke i tehnologije informacije o načinima za unapređenje i važnosti očuvanja mentalnog zdravlja dostupnije, prioritet i dalje predstavlja posvećivanje pažnje fizičkom zdravlju. Briga o mentalnom zdravlju podjednako je važna!  Neretko se zaboravlja da se teškoće u mentalnom zdravlju ne odražavaju samo na ponašanje osobe, već i na fizičko zdravlje, obavljanje zadataka i celokupno funkcionisanje u društvenom životu. Isto tako, hronične i dugotrajne bolesti imaju direktan uticaj na mentalno zdravlje obolele osobe, ali i na njenu porodicu i širu socijalnu sredinu.

U kriznim situacijama, bilo da su one razvojno očekivane ili iznenadne, često dolazi do narušavanja mentalnog zdravlja. Nedovoljna informisanost, ali i nedostupnost usluga psiho-socijalne podrške, dodatno otežava izlazak na kraj sa poteškoćama. Kako će se osoba nositi sa krizama i izazovima zavisi od puno faktora-od osobina ličnosti same osobe, od podrške koju dobija od svog okruženja, od prethodnog iskustva u rešavanju problema, trenutne zdravstvene, materijalne i situacije i drugih faktora. Na isti problem u različitim fazama života, osoba može reagovati potpuno drugačije. Ponekada, koliko god problem bio veliki, osoba nalazi snagu da se sa tim bori. Neretko, svakodnevne stresne situacije, koje na prvi pogled deluju bezazleno, mogu paralisati osobu i uticati na sve segmente njenog života.

O mentalnom zdravlju često se govori tek kada bude narušeno-onda kada se pojave prvi simptomi, kada osoba ostaje „zaglavljena“ u problemu i kada i okolina ne prepoznaje snage u osobi, niti načine da se izađe na kraj sa problemima. Čak i tada, javlja se osećaj nelagodnosti pri javljanju za pomoć stručnim licima, strah od osude okoline i verovanje da će se možda problem ipak rešiti sam od sebe.

Odlazak kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta od presudne je važnosti u lečenju psihičkih teškoća, ali i u prevenciji njihovog nastanka. Svaka situacija dovoljan je razlog za obraćanje stručnom licu. Verovanje da samo „velike probleme“ trebe rešavati uz pomoć stručnjaka, može proizvesti još veće teškoće. Nijedan problem i nijedna situacija nije dovoljno mala da se o njoj ne može razgovarati sa stručnjacima iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja. A upravo takav vid podrške važan je korak u jačanju ličnih snaga, koje su glavni pokretač u borbi za kvalitetniji život.

Aleksandra Miladinović, psihološkinja i psihoterapeutkinja u edukaciji