Seoski kulturni centar

7. jula 2020. otvorena je Čitaonica „Ekatarina Pavlović“ u prostoru seoskog domaćinstva u Markovcu kod Velike Plane, na inicijativu Umetničke grupa Hop.La! i neformalne grupe Seoski kulturni centar Markovac.

Ekatarina Pavlović bila je prva pismena Markovčanka, koja je živela u vreme kada ženska deca nisu pohađala školu. Devojčice su, naime, u ovom selu tek 1887. godine dobile pravo na obrazovanje, skoro 50 godina nakon dečaka. Obrazovanje je dugo bilo privilegija kako muškaraca, tako i imućnijeg sloja, a Ekatarina je imala povlašćeni status, kao supruga učitelja.

Čitaonica „Ekatarina Pavlović“ podseća na istorijat rodne i socijalne nepravde u oblasti obrazovanja i kulture, i zato su u njoj podjednako zastupljene knjige autorki i autora.

Izborom naslova teži se izbegavanju sterotipija kada je reč o rodnim ulogama i odnosima, ili spram njih postoji kritički odnos (barem u odnosu na vreme u kome je knjiga nastala). Kritički se odnosimo i prema literaturi koja neguje nacionalizam, kolonijalizam, ksenofobiju, i svaki drugi vid diskriminacije. Članstvo je dobrovoljno i besplatno. Postoji i polica za deljenje knjiga i udžbenika.

Osim kontinuiranog izdavanja knjiga, Čitaonica deluje kroz program biblioterapije, odnosno kroz istraživački rad usmeren na skretanje pažnje na rad nepravedno zapostavljenih autorki. Prva aktivnost na ovom polju je rad „Građanke i građani“ Anđelke Nikolić o Albini Podgradskoj, zaboravljenoj autorki prvog dramskog komada na našem jeziku, koji je objavljen u Zborniku Sterijinog pozorja „Na marginama dramske baštine“-

Čitaonica deluje na dve lokacije: u domaćinstvu Nade Babić (Nikole Pašića 52) i u Domu kulture Markovac (kancelarija Matičara). Radno vreme: na lokaciji Dom kulture: subota 10 do 13h, utorak 17 do 20h na lokaciji domaćinstvo Nade Babić: u vreme rada Dečjeg kluba, ili po dogovoru. Letnje vreme na lokaciji Nikole Pašića 52: subotom i utorkom od 17 do 20h
Bibliotekarke: Aleksandra Miladinović, Anđelka Nikolić, Jelena Marković, Marija Savić, Nelica Stojadinović.
U prvoj godini rada u Čitaonici su radili i Filip Miladinović i Ivana Stojanović.

Dizajn elektronskog kataloga: Saša Kojadinović

Donatori knjiga : izdavačke kuće Kontrast, Kreativni centar, Studentski kulturni centar Novi Sad, Radni sto, Propolis Books; Sterijino pozorje, Malo pozorište „Duško Radović“ i Ambasada Angole, Biblioteka „Dimitrije Tucović“ Lazarevac, OŠ „Drugi Šumadijski odred“, Anđelka Nikolić, Aleksandra Miladinović, Ana Petrović, Jasminka Petrović, Sonja Ćirić, Draga Ćirić, Gorica Stevanović, Irena Ristić, Jelena Marković, Katarina Stojadinović, Ksenija Krnajski, Ljubinka Brezojević, Milanka Brkić, Milica Milutinović, Milica Nikolić, Nataša Ilić, Nikolina Nešić, Andrea i Jovan Petrović, Milena Depolo, Saša Kojadinović, Saša Perić, Slađana Lazarević i Željko Anđelković, Slavica Milovanović, Snežana Stojanović, Stefa Bećarević, Slobodan Kaluđerović, Tamara Tošić, Taša Kaluđerović, Tijana Grumić i Čitaonica Irig, Dragana Vasić, Ana Vilenica, Violeta Goldman, Viktor Makrin, Jakša Kragulj, Dušica Sinobad i Goran Tomić, Danijela Zamboni, Žarko Sivčev, Marijana Petrović, Jana Škobić, Jagoda Pavlović, Jelena Matić, Dejan Matić, Tanja Ignjatović, Miroslav Živanović

Osnivanje Čitaonice i njen rad podržali su Trag fondacija i Rekonstrukcija Ženski fond .

Osnivanju Dečjeg kluba prethodili su projekti rada sa mladima koje je u Markovcu osmislila i izvela Umetnička grupa Hop.La! – „Pozorište na selu“ (2019) i Letnji program seoskog kulturnog centra/Kulturna dostava (2020).

Klub je pokrenut i kontinuirano radi od jula 2021, najmanje dva puta nedeljno, i sastoji se od dramskih, likovnih, čitalačkih, ekoloških, muzičkih i drugih aktivnosti za decu predškolskog i školskog uzrasta, kroz koje se afirmiše kreativnost, ravnopravnost, sloboda, kritičko mišljenje, ekološka i građanska svest.

Radionice se odvijaju u prostoru domaćinstva Nade Babić, u Domu kulture Markovac, i u javnim prostorima Markovca i okoline – budući da su istraživačke šetnje omiljena aktivnost članova Dečjeg kluba.

U radu Dečjeg kluba do sada su učestvovali, u svojstvu saradnika: Anđelka Nikolić (pozorišna rediteljka), Aleksandra Miladinović (psihološkinja), Petar Lukić (glumac i dramski pedagog), Magdalena Burhan (violistkinja), Snežana Grozdanović (slikarka), Uroš Stojiljković (slikar), Marko Vasiljević (slikar), Marija Krasić (arhitekta), Snežana Stojanović (filološkinja), Katarina Stojadinović (dizajnerka enterijera), Adrijana Simović (kostimografkinja). Posebni značaj ima učešće roditelja i drugih članova porodica dece – polaznika u aktivnostima kluba. Preko 50 dece iz Markovca i okoline do sada je uzelo učešća u pedagoškim aktivnostima Seoskog kulturnog centra.
Tokom leta radujemo se druženju sa decom koja žive u inostranstvu, i koriste raspust da posete bake i deke i učestvuju u našim aktivnostima. Važan partner Dečjeg kluba je OŠ „Drugi šumadijski odred“, sa kojom neretko zajedno organizujemo dešavanja – radionice u Čitaonici „Ekatarina Pavlović“ ili školskoj biblioteci. Bliski susret sa radom Dečjeg kluba meštanke i meštani Markovca imaju prilikom javnih prezentacija rada Kluba, kao što je izvođenje predstave „17 izgovora za kašnjenje u školu“ ili izložbe dečjih radova u Domu kulture.

Podršku radu Dečjeg kluba do sada su pružili Ministarstvo kulture i informisanja , Fondacija Trag i Fondacija Ana i Vlade Divac. Poziv za prijem novih članova stalno je otvoren!
Klikom na ovaj link možete da izvršite prijavu!

Kamišibaji (od reči kami= papir, i šibaji =pozorište) je drevna japanska umetnost pripovedanja uz pomoć slika koje izvođač pokazuje, jednu za drugom, na maloj drvenoj pozornici. Počeli smo da istražujemo ovu zanimljivu formu 2020.godine, u želji da prilagodimo planirani pozorišni program novonastaloj epidemiološkoj situaciji. U režiji i izvođenju Anđelke Nikolić i Petra Lukića nastale su naše prve kamišibaji predstave: „Šta je to kamišibaji?“, „Dr Li“, „Elmer na štulama“, „Rapatočki“, „Put vetra“, „Žabac i stranac“, „Kradljivci kokosovih oraha“ . Izvođene su u dvorištima Markovca, za decu, njihove roditelje i susede.

Predstava „Žabac i stranac“, po knjizi Maksa Velthajsa, odvela nas je na Festival ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci 2020, kao i na Festival Asitež centra Srbije u Beogradu 2021, i tako predstavila naš rad široj javnosti.

2021.godine uspostavili smo saradnju sa izdavačkom kućom Kreativni centar, i napravili seriju novih predstava, po naslovima „Kišni oblak“ i „Petson kampuje“, a očekuju nas i premijerna izvođenja naslova „Strašno strašna priča“, „Mama Mu pravi kućicu na drvetu“ i „Svi se brojimo“. U sklopu projekta „Unutrašnje dvorište“ izvedena je predstava „Meda Pedington u vrtu“. Postali smo i članovi IKAJA – Međunarodne kamišibaji asocijacije sa sedištem u Japanu.

Kamišibaji je pozorišni oblik, ali i inspirativno sredstvo za rad sa decom predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, budući da razvija maštu, kreativnost, vizuelnu percepciju i govorne veštine. Zato je članica našeg tima i psihološkinja Aleksandra Miladinović. No, s obzirom na to da je kamišibaji, pre svega, umetnost pripovedanja uz slike, naši najvažniji saradnici su – pisac i ilustrator . Nakon predstava pravljenih prema već postojećim slikovnicama, u martu 2022. nastaje naš prvi originalni kamišibaji, za koji je, prema adaptiranoj priči Jasminka Petrovic „Hoću kući“, originalne slike napravila Ana Petrović.

Tokom leta 2022. nastao je naš prvi kamišibaji u kome su deca, članovi Dečjeg kluba, učestvovala i kao autori scenarija i originalnih slika. Reč je o predstavi « Čarobna kičica », po motivima kineske narodne bajke, koju su deca sa uspehom izvodila za svoje vršnjake u Markovcu i Novom Selu.

Naše kamišibaji predstave do sada su izvođene u Markovcu, Novom Selu, Svilajncu, Kragujevcu, Kraljevu, Beogradu, Lazarevcu, Pančevu, Novom Sadu, Subotici, Kikindi, na Zlatiboru, u saradnji sa Dramskim studijem „Petar Pan“, Malim pozorištem „Duško Radović“, bibliotekama u Kraljevu i Lazarevcu, Pozorištem za decu Subotica... U izvođačkom timu osim Petra Lukića nalaze se Đorđe Živadinović Grgur i Uroš Mladenović, a inicijator i stalni partner na ovom projektu je Umetnička grupa Hop.La!

Naš rad na istraživanju i praktičnoj primeni tehnika kamišibaji pozorišta do sada su podržali Rekonstrukcija Ženski fond, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Japanska fondacija iz Budimpešte.

Projekat “Terapija kulturom“ nastao je iz potrebe da se ublaže negativne posledice pandemije na mentalno zdravlje. Inicirala ga je Aleksandra Miladinović, diplomirana psihološkinja i edukantkinja sistemske porodične psihoterapije, a realizuje se u saradnji sa drugim članicama SKCM-a.

Biblioterapija predstavlja uticaj književnih dela na psihičko blagostanje. Čitanjem i analizom književnih dela, vođeni biblioterapeutom učesnici bolje spoznaju sebe, poistovećuju se sa događajima i likovima, razgovaraju o osećanjima i dolaze do uvida o sopstvenim postupcima i emocijama.
Slušajući iskustva i teškoće drugih, korisnici razgovaraju o zajedničkim iskustvima i teškoćama, ali i o mogućim rešenjima problema. Biblioterapijske seanse i radionice namenjene su deci i odraslima, a koriste se u različitim sferama-u obrazovanju, bibliotekarstvu, zdravstvenim ustanovama ili preventivnoj zaštiti.
Do sada smo održali devet biblioterapijskih seansi, na kojima smo čitali priče: "Promena", "Šala", "Božićna Priča", "Ko je kriv", "Staro gunđalo i dečak", "Vratimo nedelju", "Čvrsti predmeti", "Čista obijest", i "Ironija".
Biblioterapijske seanse i radionice namenjene su deci i odraslima, a koriste se u različitim sferama-u obrazovanju, bibliotekarstvu, zdravstvenim ustanovama ili preventivnoj zaštiti.

Terapija filmom uključuje projekciju i razgovor o filmu. Nakon pogledanog filma učesnici u filmoterapiji razgovaraju o sopstvenim doživljajima filma, poredeći ih sa ličnim iskustvima. Imaju prilike da međusobno podele kako se osećaju, da te emocije zajedno razumeju i da iz njih nauče nešto o sebi, sopstvenim uverenjima i postupcima i ljudima kojima su okruženi.
Od februara, do aprila, organizovane su projekcije i razgovori o filmovima: "Dom", "Kako postati heroj" i "Dva dana, jedna noć".

Muzikoterapija predstavlja skup različitih metoda i tehnika koje koriste zvuk i muziku u terapijske svrhe. Deluje na sveukupni razvoj, sazrevanje, unapređenje pažnje kod dece i razvoj socijalizacije. Na muzikoterapiji slušamo muziku, ali je i stvaramo-svojim telima ili instrumentima. Pokretanje projekta Terapija kulturom podržala je Fondacija Jelena Šantić.

Grafički dizajn projekta: Katarina Stanojlović.

„Rasvetljavanje slučaja serije ubistava trovanjem u Ćuprijskom okrugu sedamdesetih godina 19.veka“ je prva pozorišna produkcija Seoskog kulturnog centra namenjena odrasloj publici, izvedena u saradnji sa Umetničkog grupom Hop.la!, Puls teatrom iz Lazarevca i Knjaževsko-srpskim teatrom iz Kragujevca.

Reč je o pozorišnoj rekonstrukciji suđenja održanog 1875.godine u Okružnom sudu u Ćupriji, na kome je 18 žena odgovaralo za preko 20 ubistava trovanjem. Žrtve su mahom bile muževi optuženih, svi delikti izvršeni su u varoši Svilajnac i obližnjim selima Markovac i Sedlare, a u središtu kriminalne mreže nalazila se izvesna Kadivka, nadrilekarka iz Svilajnca.

Tekst predstave nastaje na osnovu zapisnika sa suđenja navedenog u knjizi Obrada Gavrilovića "Ćuprijski okružni sud 1815-1865", studija Ivana Jankovića "Macke i packe: ogledi iz istorije represije u Srbiji" i "Na belom hlebu", i druge građe iz oblasti istorije, etnografije, socilologije, prava i ljudskih prava. U procesu nastanka teksta učestvovovale su učenice i učenici Gimnazije Svilajnac i Farmaceutsko-fizioterapeutske škole Beograd. U ulogama optuženih, svedoka, branilaca i tužilaca, ali rasvetljivača slučaja nastupaju, azbučnim redom, glumice: Ivana Nedeljković, Jasmina Dimitrijević, Jelena Cvijetić, Katarina Mitrović, Maja Spasojević Jovanović.

Dramaturg: Dimitrije Kokanov
Scenski govor: Dr Dijana Marojević
Saradnica za dijalekat: Vojislava Nikolić
Saradnik za romski jezik: Dragan Mitrović
Muzički saradnik: Dragoslav Tanasković
Kostimografkinja: Sonja Kotorčević
Tekst i režija: Anđelka Nikolić
Premijere: 5.3.2023.(Beograd), 7.3.2023.(Kragujevac), 22.3.2023.(Lazarevac), 27.5.2023.(Markovac).
Podrška: Magacin u Kraljevića Marka, Ministarstvo kulture i informisanja i Rekonstrukcija Ženski fond

Festival „Demilitarizacija drame“ namenjen je stručnoj javnosti (pozorišne institucije i radnici/e), ali i širokoj pozorišnoj publici, kao i korisnicima digitalnih medija. Sastoji se od javnih čitanja do sada neizvođenih pozorišnih komada izabranih na osnovu estetskih i dramaturških kvaliteta, ali i sledećih kriterijuma:
- tema (demilitarizacija svakodnevnice)
- autorstvo (tekstovi koji su pisale žene)
- zalaganje za rodnu i druge pravde kada je reč o produkcionom aspektu (broj uloga pisanih za žene, decu, manjine)
- marginalizovanost (prioritet se daje tekstovima koji, iz različitih razloga, imaju manje šanse da budu predstavljeni u našoj sredini).

Faktor raznovrsnosti takođe je uticao na odlučivanje, tako da su se u konačnom odabiru našle dve nove i jedna davno napisana drama, dve iz Srbije, a jedna sa drugog kontinenta, a reč je i o potpuno različitim i samosvojnim autorskim poetikama. Cilj projekta je delovanje na planu demilitarizacije dramskog pisanja, u smislu podsticanja kreiranja novih, drugačijih, eksplicitno antimilitarističkih narativa, kao i revizije istorije pozorišta, otrivanjem alternativnih narativa u našoj prošlosti, koji nažalost nisu dobili prilike da ostvare veći uticaj u vreme svog nastanka.

Za prvo izdanje festivala odabrana su tri teksta. „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji 1878“ je do sada neizvođeni tekst Albine Podgradski, objavljen 1880. i poznat kao najstariji sačuvani štampani dramski tekst koji je na našem jeziku napisala žena. Komad obrađuje temu otežane integracije izbeglica iz ratom zahvaćenih područja - iz perspektive dece i žena. Zanimljivost teksta je u tome što su glavni likovi žene i deca, i što je multilingvalan (srpsko, mađarsko, slovačko, poljsko, romski). Ove se karakteristike čine veoma apartnim u kontekstu istorije srpske književnosti i dramaturgije i podstiču razmišljanje na temu: bi ta istorija izgledala da je autorka, preminula u 21.godini, dobila prostor na scenama i pažnju kritike i publike kakvu su imali njeni muški savremenici (na primer Jovan Sterija Popović, koji se bavio sličnom tematikom, ali iz muške vizure)?
Partneri: Narodno pozorište Subotica, Dečje pozorište Subotica, Edukativni centar Roma Subotica, Bitef Polifonija
Premijera: 11.10.2023. u 19,30h, na sceni Jadran Narodnog pozorišta Subotica

„Dečaci neće nositi oružje“ Jelene Paligorić Sinkević je komad iz 2019.godine koji preispituje postojeći školski sistem i aktuelne roditeljske stilove i tematizuje vršnjačko nasilje, povezujući ga sa klimom u društvu koje se još uvek nije delimilitarizovalo i integrisalo nakon ratova iz devedesetih. Mada je pobedio na nekoliko književnih i pozorišnih konkursa (Eurodram, Arete, No Rules) i proveo dosta vremena po upravničkim fijokama, nema naznaka da će ovaj komad uskoro biti postavljen na nekoj od pozorišnih scena, uprkos tome što je, nažalost, trenutno aktuelniji nego ikad.
Partneri: Assitej centar Srbija i Malo pozorište „Duško Radović“
Premijera: 19.11. 2023. Malo pozorište „Duško Radović“, Beograd

„Devojke“, je komad Salimate Togore, autorke iz Malija, izvorno napisan na francuskom jeziku, do sada neobjavljen i neprevođen na druge jezike, a izveden jedino u okviru scenskih čitanja posvećen autorima iz frankofone Afrike u okviru Avinjonskog pozorišnog festivala. Od tridesetak drugih drama savremenih frankofonih Afrikanaca, u koje smo imali uvid, ova se upadljivo razlikuje po tome što obrađuje naizgled nepolitička pitanja – tematiku porodičnog, bračnog, ljubavnog i seksualnog života savremenih afričkih žena (komad je pisan za pet glumica). Ispod vrcavosti i duhovitosti koje podsećaju na sitkom sakrivena je kritika patrijarhalnih obrazaca, naročito onih čijem preživljavanju i širenju možda i nesvesno doprinose žene same – očigledno na svim kontinentima. Salisata Togora je i mimo svog dramaturškog rada angažovana na polju borbe za emancipaciju žena.
Partneri: Pozorište „Puls“ Lazarevac i Muzej afričke umetnosti Beograd
Premijera: decembar 2023.godine, Muzej afričke umetnosti Beograd

Važna faza rada na projektu je pravljenje saradničke mreže, koje podrazumeva saradnju sa institucijama kulture i udruženjima građana. Ove partnerstva su značajna jer omogućavaju uspeh u realizaciji i veću vidljivost i povećavaju uticaj projekta na savremeni pozorišni život u Srbiji, pa i u regionu. Naime, interesovanje uprave za rad na konkretnom tekstu povećava verovatnoću da će isti doživeti i scensko uprizorenje u vidu produkcije predstave. Bitno nam je, takođe, da umetnički ansambli i publika pozorišta dođe u konkretni, živi kontakt sa pozorišnim pismom koje je u tematskom i ideološkom smislu alternativa mejnstrim repertoaru (u kome dominiraju muškarci kao autori, reditelji i glumci, a većinom se postavljaju tekstovi, klasični i savremeni, koji reprodukuju patrijarhalne obrasce).
U scenskim čitanjima učestvuje preko 70 ljudi oba pola, uzrasta od 2 do 70 godina (predviđeno je da neke uloge čitaju deca, jer su tako i napisane), različitih nacionalnosti, na različitim jezicima. Komad „Devojke“ biće preveden sa francuskog, a komad „Dečaci“ biće preveden na engleski jezik i titlovan prilikom izvođenja.
Javna čitanja se snimaju , što će omogućiti naknadnu reprodukciju na internet kanalima, tako da očekujemo da šira publika može biti u prilici da ih vidi.